Antifriz je hemijska supstanca koja se koristi kod SUS motora. Njegova osovna namena je

da snizi tačku smrzavanja tečnosti na tačku koja je niža od spoljne temperature na kojoj se

vozilo nalazi. Na taj način se sprečavaju značajna oštećenja mehaničkih komponenti (npr. bloka

motora).

Većina motora sa unutrašnjim sagorevanjem koristi tečnost za hlađenje. Nikada ne treba

koristiti čistu vodu u sistemu za hlađenje motora! Razlozi za to su brojni, a u daljem tekstu

ćemo pokušati da objasnimo najvažnije.

Sprečavanje zaleđivanja tečnosti

Tokom zime, voda koja hladi blok motora može se zalediti. S obzirom na to da voda zauzima

veću zapreminu u zaleđenom stanju nego u tečnom, kada led počne da se širi može doći do

ozbiljnih oštećenja motora. Uloga antifriza je da spusti tačku smrzavanja mešavine na nivo na

kom je bezbedno da do takve situacije neće doći.

Sprečavanje isparavanja tečnosti

Tokom leta, tečnost u rashladnom sistemu je često na temperaturama koje su bliske temperaturi

ključanja vode (90-100°C). Ako bi se u sistemu našla čista voda, ona bi brzo isparila i sistem

bi ostao bez tečnosti neophodne za hlađenje motora. Jasno je da ovakva situacija, takođe, može

dovesti do ozbiljnih oštećenja motora. Uloga antifriza je da poveća tačku ključanja tečnosti

u rashladnom sistemu vozila i na taj način je spreči da pređe u gasovito stanje i ispari. Sa

odgovarajućim antifrizom, moguće je postići veoma širok opseg temperatura u kojima mešavina

ostaje u tečnom stanju – od -34°C do +107°C (za mešavinu u odnosu 1:1).

Antikorozivna svojstva

Antifriz ima i antikorozivna svojstva. Na taj način, čuva metalne delove motora, hladnjaka i

ostalih komponenti sistema za hlađenje.

Osim ovih, antifriz ima i druga svojstva. Neka od njih su: sprečava penušanje, sprečava

taloženje, sprečava stvaranje kamenca, podmazujuća svojstva...

Nekada se kao antifriz koristio metanol (metil-alkohol), a danas se koristi etilen glikol. Za

razliku od metanola i vode, etilen glikol veoma slabo isparava.

Treba imati na umu da je etilen glikol otrovan za ljude i životinje, tako da pri rukovanju i

odlaganju treba biti izuzetno pažljiv!

Kao što nije preporučljivo koristiti čistu vodu, tako nije preporučljivo ni koristiti čist antifriz.

Najbolji rezultati se postižu mešavinom optimalnih količina vode i antifriza. Najbolje je koristiti

destilovanu vodu, jer se na taj način izbegava stvaranje kamenca. Takođe, nikada nemojte

mešati različite tipove antifriza! Ako niste sigurni koji se antifriz nalazi u rashladnom sistemu

automobila, promenite rashladnu tečnost.

Procenat etilen glikola

u mešavini sa vodom

0 0 100

10 -4 102

20 -7 102

30 -15 104

40 -23 104

50 -34 107

60 -48 110

70 -51 116

80 -45 124

90 -29 140

100 -23 197

Tačke mržnjenja i ključanja mešavine etilen glikola i vode u odnosu na procenat etilen glikola u

mešavini (rashladnoj tečnosti)

Izbor odgovarajućeg antifriza

Na našem tržištu mogu se naći antifrizi različitih tipova (G11, G12 – VW oznake...) i kvaliteta.

Od izuzetnog je značaja da u Vaše vozilo sipate odgovarajući antifriz. Ako niste sigurni koji tip

Tačka mržnjenja (° C) Tačka ključanja (° C)

antifriza je odgovarajući za Vaše vozilo, konsultujte servisnu knjižicu, ili ovlašćeni servis za Vaš

tip vozila.

Pravljenje mešavine rashladne tečnosti

Odgovarajuća mešavina antifriza i vode se pravi prema atmosferskim uslovima koji vladaju u

okruženju u kom će se voziti automobil. Da biste odredili odgovarajući odnos antifriza i vode,

najbolje je da koristite tabelu koju smo dali u tekstu. Pre toga proverite da li je antifriz koji

kupujete koncentrovan (100%), ili je već razblažen, pa prema tome napravite odgovarajuću

mešavinu.

Dolivanje rashladne tečnosti

Rashladna tečnost treba da je uvek između oznaka MIN i MAX na expanzionoj posudi. Nivo

se meri kada je automobil parkiran na ravnu površinu, sa potpuno hladnim motorom. Nikada

nemojte sipati prvo antifriz pa vodu, ili obrnuto, nego uvek prvo napravite mešavinu, pa nju

dolivajte.

Zamena antifriza

Takođe, u zavisnosti od proizvođača vozila, treba menjati rashladnu tečnost na 2-3 godine, jer

ona vremenom gubi svojstva (pre svega antikorozivna). Pri zameni antifriza, pogotovo kada se

prelazi sa jednog tipa antifriza na drugi, poželjno je isprati sistem za rashlađivanje.

Da li Vaš automobil nesnosno cvili svaki put kada pritisnete kočnicu? Možda se javljaju iritantne

blage vibracije, zbog kojih imate osećaj da nemate potpunu kontrolu? Da li se promenio položaj

pedale kočnice? Da li morate jače da pritiskate pedalu, ili ste se osetili nesigurnim prošli put

kada ste morali naglo da kočite?

Ovo su sve jasni znaci da je došlo vreme da servisirate kočnice.

Kada pokušavate da otkrijete šta tačno muči vašeg ljubimca, da biste mogli da zamenite

odogvarajuće auto delove, trebalo bi da uzmete navedene simptome u obzir.

Ako se čuje jako škripanje, ali bez vibracija, kočnice slabije rade (ili uopšte ne rade), a Vi ne

možete da se setite kada ste poslednji put servisirali kočnice, vreme je da promenite kočione

pločice. Zvuk se javlja zbog toga što su proizvođači napravili pločice tako da upozoravaju

vozača na to da je vreme da ih zamene. Nemojte čekati mnogo da ih zamenite. Zvuk će se

pojačavati i pločice će se potrošiti do kraja. Zbog toga će se kočnice pregrevati i sve slabije

reagovati na pritisk pedale, dok na kraju ne dođe do toga da otkažu u potpunosti! To se može

desiti baš kada morate naglo da se zaustavite, ili dok vozite decu.

Osećate vibracije dok kočite? Vreme je da zamenite kočione diskove, ili, eventualno da ih

obradite. Neki diskovi imaju dovoljnu debljinu da se mogu obraditi, da bi ponovo bili glatki, ali

to se vrlo retko preporučuje. Diskovi vremenom postaju neravni od naglih kočenja, ili zbog toga

što se klip zaglavi, pa vrši konstantan, ali nejednak pritisak na točkove. Najbolje rešenje je da

zamenite kočione diskove. Ako to radite, obavezno zamenite i pločice.

Kada smo već pomenuli kočione klipove, oni se menjaju kada počnu da se javljaju neki

problemi sa diskovima. Ako osećate vibracije, ako osećate da je kočnica stalno pritisnuta, ili se

pojavljuje smrad paljevine, ili nešto dimi iz točkova, vreme je da se reaguje. Provozajte auto, pa

pipnite točak. Ako je malo zagrejan, to je u redu. Međutim, ako je točak vreo, ne bi trebalo da

čekate pre nego što se zapitite mehaničaru.

Za razliku od pločica i diskova, koji se menjaju u paru, klipove nije potrebno menjati u

kompletu. Ako je neki neispravan, dovoljno je zameniti njega. Možete pokušati i da odložite

zamenu klipa tako što ćete ga očistiti i podmazati.

Ako ste sve proverili i sve deluje u redu, ali u vožnji pedala ne reaguje onako kako bi trebalo,

jedino mesto koje je preostalo je hidraulični sistem. Ulje je posrednik između pedale kočnice i

kočionih pločica. Sistem se sastoji od cilindra kod pedale, posude sa kočionim uljem i sistemom

cevi. Pogledajte nivo kočionog ulja u posudi. Ako je nivo između oznaka MIN i MAX, onda

je problem na nekom drugom mestu. Ako je nivo ispod normalnog, negde postoji curenje ulja.

Morate pronaći tragove ulja, ili rđe na cevima, naročito oko dihtunga i gumica. Proverite i da li

ima ulja na glavnom kočionom cilindru, ili ispod automobila, s obzirom na to da cevi idu celom

dužinom auta, sve do zadnjih kočnica.

U Srbiji se na putevima gine nekoliko puta više nego na zapadu, u odnosu na broj stanovnika.

Vrlo često je uzrok tome neispravnost automobila. Redovno održavajte auto, a pogotovo kočnice

i gume. Čuvajte svoj i živote drugih.

Važno je znati da svećice ne proizvode toplinu kao što većina misli, nego je otklanjaju. Svećica

radi kao prenosnik toplote, tako da odvodi neželjenu toplotnu energiju od komore za sagorevanje

u sistem za hlađenje. Toplotna vrednost se definiše kao mogućnost svećice da rasprši toplinu.

Toplotna vrednost svećice nema nikakve veze sa voltažom koja prolazi kroz svećicu. Mera

toplotne vrednosti se određuje sa nekoliko faktora: dužinom središnjeg keramičkog izolatora,

mogućnošću upijanja i prenošenja topline i materijala od kojih je napravljena centralna

elektroda.

Radni vek – kada ih zameniti?

Na intenzitet habanja bočne i centralne elektrode svećice utiču materijal od kojeg su načinjene,

vrsta motora, gorivo koje se koristi (benzin/plin) i radni uslovi. Prva faza habanja svećice je

zaobljenje ivica elektroda, a zatim dolazi do povećavanja zazora. Zato sa pređenim kilometrima

počinje da raste napon potreban za nastanak varnice, opterećujući elemente sistema za paljenje.

Proizvođači svećica tvrde da je normalno povećanje zazora zbog habanja od oko 0.10 do 0.15

mm na pređenih 10000 km.

Svećice kakve danas poznajemo na prvi pogled ne razlikuju se mnogo od prvih svećica, koje su

svetlo dana ugledale dvadesetak godina pre pojave prvog automobila.

Intervali zamene klasičnih svećica koji se preporučuju razlikuju se u zavisnosti od vrste vozila,

vrste goriva, oblika i materijala elektroda svećice. U svakom slučaju, svećice se moraju zameniti

pre nego što počne izostajanje paljenja u pojedinim cilindrima. To ne znači samo pad snage nego

i povećanje potrošnje goriva, kao i opterećenje sistema za paljenje više nego što je propisano.

Korišćenje svećica do kraja njihovog radnog veka nije ekonomski opravdano, jer nesagorelo

gorivo i produkti nepotpunog sagorevanja mogu oštetiti katalizator, čija cena mnogostruko

nadmašuje cenu jednog kompleta svećica, a može doći i do oštećenja delova sistema za paljenje.

Zazor elektroda i njegovo podešavanje

Zazor svećice je najmanji razmak između bočne i centralne elektrode. Zazor se podešava

pomeranjem bočne elektrode, ukoliko je to predviđeno. Manji ili veći zazor od potrebnog loše

utiče na rad svećice, time i samog motora. Merenje zazora može se uraditi sa lisnatim merilom

(špijunima). Veći zazor kod svećica koje imaju bočnu elektrodu iznad centralne, može se

smanjiti laganim kuckanjem vrha svećice o čvrstu i čistu podlogu. Povećanje zazora je malo

složenije i iziskuje primenu sile, ali tako da se nikakav alat ne odupire o keramički izolator niti

centralnu elektrodu.

Postupak zamene

Za zamenu svećica nije potrebno biti visoko kvalifikovani mehaničar, ali kao i kod ostalih

radova na motoru, moraju se poštovati potrebna pravila struke da bi se izbegle neželjene

posledice po motor.

1. Kablove sa svećica skinuti hvatajući ih za kapice (ne vući kabl)

2. Uzeti ispravan i odgovarajući nasadni ključ za svećice, da bi se izbegla oštećenja svećice

ali i okolnih elemenata motora

3. Očistiti okolinu svećice komprimovanim vazduhom, nečistoća ne sme dospeti u cilindar

4. Kada neka svećica pruža otpor odvrtanju, ne koristiti prekomernu silu. Ako je malo

krenula napolje, naneti antikorozivno sredstvo na navoj, pa je uvrnuti nazad i ostaviti

neko vreme. Navoj u aluminijumskoj glavi se lako može oštetiti odvrtanjem na silu!

5. Novu svećicu lagano spustiti u cilindar i paziti da ne udari o dno kako ne bi poremetila

zazor

6. Stezanje se vrši oprezno i prema uputstvu proizvođača. Svakako, svećice ne treba stezati

prejako (max 1/16 kruga za konusne svećice – max 1/2 do 2/3 kruga za svećice sa

šajbnom).

Kada automobil očistite od snega, sledeći korak je njegovo startovanje. Tu se često javljaju

problemi. Najčešće, problem stvara loš akumulator. Startovanje u zimskim uslovima je otežano,

pa je neophodno da akumulator bude u dobrom stanju. Ako to nije slučaj, možete doći u

neprijatnu situaciju da ne možete upaliti motor.

U tom slučaju automobil možete upaliti tako što ćete pozajmiti struju sa drugog, ispravnog

akumulatora. Za to su Vam potrebni kablovi za pozajmljivanje struje i dobar akumulator,

odnosno automobil sa dobrim akumulatorom. Najbolje je koristiti kablove sa što većim

poprečnim presekom.

Ovaj postupak teba izvoditi veoma pažljivo. Pre njegovog sprovođenja, pročitajte uputstva i

upozorenja!

Upozorenja:

• Ne treba ostavljati metalne predmete na akumulatoru (ključ, šrafciger…), pošto mogu

izazvati kratak spoj između elektroda na akumulatoru!

• Treba paziti na polaritet, jer u sličaju pogrešnog spajanja, može doći do oštećenja

akumulatora, alternatora i drugih električnih uređaja na vozilu!

• Oba akumulatora moraju imati isti napon – 12V!

• Akumulator davalac mora imati bar isti, ili veći, kapacitet (Ah) kao akumulator

primalac!

• Treba paziti da se kablovi (+) i (-) ne spoje!

• Treba proveriti da li su kablovi u dobrom stanju, da negde nije oštećena izolacija!

• Treba paziti da vozila ne dođu u kontakt dok su kablovi (+) povezani!

Postupak paljena auta na kablove

Pre početka, na oba automobila pronađite koji je izvod na akumulatoru pozitivan (+), a koji

negativan (-). Obično su označeni bojama, i to crvenom pozitivni (+), a crnom negativni

(-) (kao na levoj slici), ali to ne mora biti slučaj (kao na desnoj slici). Najčešće su polovi na

samom akumulatoru označeni “+” i “-”, ali ako su oznake izbrisane, u najvećem broju slučajeva

možete i sami odrediti koji je koji pol. Negativni pol (-) je skoro uvek povezan kablom za šasiju

automobila.

1. Na automobilu koji ima ispražnjen akumulator, ugasite sve potrošače električne energije

(svetla, grejanje...).

2. Na automobilu koji daje struju, dodajte gas i držite motor na negde oko 2000 obrtaja u minutu.

3. Zakačite jednu crvenu štipaljku za pozitivni (+) pol ispražnjenog

akumulatora.

4. Zakačite drugi kraj tog kabla za pozitivni (+) pol akumulatora davaoca

struje. (slika)

5. Zakačite jednu crnu štipaljku za negativni (-) pol akumulatora

davaoca struje. (slika)

6. Zakačite drugi kraj tog kabla za negativni (-) pol ispražnjenog

akumulatora. (slika)

7. Kada automobil upali, treba skinuti kablove, obrnutim redosledom od montiranja (koraci 6,

5, 4, pa 3).

Saveti:

• Vodite računa da uvek imate dovoljno elektrolita u akumulatoru.

• Prazan akumulator ne ostavljate na temperaturama ispod 0°C, jer može doći do fizičkog

oštećenja akumulatora, pa će biti neophodna njegova zamena.

• Kada se pokrene automobil (ne samo u zimskim uslovima), potrebno je voziti ga bar 10-

15 minuta, da bi se akumulator napunio na prvobitni nivo! Iz toga proizilazi:

1. Da je za akumulator štetna gradska vožnja – kratke relacije, učestala startovanja

motora.

2. Da nije dovoljno da ostavite automobil koji ste tek startovali da u praznom hodu

(leru) radi par minuta da bi napunio akumulator.

Kada uspešno startujete automobil, ako je potrebno, montirajte lance i vozite oprezno.

Proverite akumulator pred put

Problemi sa akumulatorom obično muče vozače zimi. Niske temperature, zgusnuto ulje u

motoru, i velika količina vlage mogu veoma loše uticati na akumulator u Vašem automobilu.

Često previđamo da i leto nosi potencijalne probleme sa akumulatorom i sistemom njegovog

punjenja.

Važno je zapamtiti da vreli dani mogu biti podjednako pogubni za akumulator i električni

sistem auta, kao i hladni dani. Jednako je važno da povremeno proverite stanje akumulatora i

električnog sistema, čak i kada je vreme toplo. Imajte na umu da Vas svaki deo koji ne održavate

može izdati kada Vam je najpotrebniji. Akumulator Vam se može isprazniti na putu, po vrelom

danu, kada Vam je automobil pun putnika i prtljaga.

Akumulator u Vašem automobilu se sastoji od rastvora sumporne kiseline i vode koji prekriva

olovne ploče. Hemijska reakcija između raznih elemenata akumulatora generiše struju. Struja

se prenosi preko elektroda na vrhu akumulatora, klema i kablova do potrošača. Akumulator je

podeljen u 6 "ćelija" i zatvoren u plastično kućište.

Danas se sve više koristi moderniji tip akumulatora, koji umesto tečnosti koristi gel. Takvi

akumulatori su hermetički zatvoreni i ne zahtevaju održavanje.

Akumulator je veoma jednostavan uređaj, iako je jedan od najvažnijih delova automobila. Ako

se ne puni, ne prazni, ili ne funkcioniše kako je predviđeno, brzo će Vas ostaviti bespomoćnim

na putu. Tokom leta, visoke temperature mogu dovesti do isparavanja vode iz akumulatora što

dovodi do poremećaja koncentracije sumporne kiseline. Ako Vaš automobil koristi ovakav tip

akumulatora, često proveravajte i po potrebi dopunite akumulator. Koristite destilovanu vodu.

U proseku, jedan od četiri automobila u toku godine dobije nov akumulator. Pre ili kasnije, svaki

akumulator mora biti zamenjen. Ali, kada akumulator otkaže, to Vas može koštati više od same

zamene. Možda ćete ostati negde na putu, moraćete da platite šlepovanje. U svakom slučaju,

može doneti mnoge neprijatnosti.

Ništa Vas ne košta da proverite akumulator i sistem njegovog punjenja sledeći put kada odete na

redovan servis. Vaš majstor može veoma brzo da priključi automobil na kompjuter i da proveri

stanje akumulatora i električnog sistema i tako Vas na vreme upozori na predstojeće probleme.

Postoji nekoliko stvari koje možete da proverite i sami. Kada sledeći put otvorite haubu,

proverite akumulator. Posebnu pažnju obratite na deo na kom se kleme kače na akumulator. Bilo

kakvu prljavštinu, rđu, ili naslage treba očistiti, pošto oni mogu doprineti kvaru akumulatora, ili

lošem spoju. Nekada je zaprljan spoj akumulatora i kleme dovoljan da automobil ne može da

upali.

Zapamtite - nemojte čekati da Vaš automobil počne teško da pali, ili da pali lampicu upozorenja,

pre nego što se posvetite ovom problemu. Ako čekate, može biti kasno. Kada kupujete nov

akumulator, proverite dimenzije i amperažu akumulatora za Vaš automobil.